3000. године пре нове ере
3000. године пре нове ере јавила се потреба за осигурањем , када су богати кинески трговци који су превозили робу Јангце реком схватили да је ризично да превозе сву робу реком једним пловилом. Знали су да је било мало вероватно да баш сва пловила потону и како би смањили своје ризике, решили су да учествују заједно у ризику. Они су делили робу на мање делове и распоређивали у свим чамцима, тако да ниједан трговац у свом чамцу није имао само своју робу, већ само један део.
2.250 године пре нове ере
2.250 године пре нове ере, Хамуараби (познат по принципу „око за око,зуб за зуб), у свом законику подиже појам осигурања на виши ниво. Тада је отворена могућност да трговци који финансирају слање своје робе то чине путем кредита. Ови кредити су враћани назад, са каматом, уколико роба безбедно стигне до жељеног одредишта. Међутим, уколико роба не би стигла, трговци не би имали обавезу да новац врате.
2.500 године пре нове ере
2.500 године пре нове ере египатски зидари камена ( масони ) су организовали друштво за прибављање средстава за плаћање трошкова лечења и трошкова погреба својих чланова..
600. године нове ере
600. године нове ере у старом Риму јављају зачеци животног осигурања. Они су организовали удружења, чијим члановима су, за одређену чланарину, плаћали трошкове сахране или путне трошкове припаднике војске.
1343. године
1343. године у Италији је потписана прва полиса осигурања. Принципи заштите трговца при превозу робе су били исти као из Хамурабијевог законика, само је први пут то било и стављено на папир и потписано.
1536. године
1536. године група поморских осигуравача у Лондону издала је прву полису животног осигурања у правом смислу те речи. Полиса је била једногодишња и гласила је на износ од 400 фунти. Интересантно је да је осигураник умро у току године и осигуравачи су његовој породици исплатили осигурану суму од 400 фунти.
1667. године
Велики пожар у Лондону (1666. године) био је пресудан за формирање првог осигуравајућег друштва. Извесни Др. Николас Барбон је тада помогао формирање друштва под називом The Insurance Office for Houses. чија је намена пре свега била осигурање објеката. Тада је у пожару изгорело око 13200 кућа, 84 цркве, 44 фабричке хале, а 460 улица је потпуно нестало.
1696. године
У Лондону је формирано друштво Hand in Hand за осигурање од пожара, претеча данашње Avive, највеће осигуравајуће куће у Лондону.
1774. године
Лондонска крчма власника Едварда Лојда (Lloyd's) где су се окупљали морнари, трговци и власници бродова, био је место где је долазило највише информација о превозу робе бродовима. Тако, ова крчма је била идеално место за разговор и склапање полиса о осигурању робе, што се продужило дуго након Лојдове смрти (1713. године), када је удружење прешло на Лондонску берзу (1774.). Актом Британског парламента из 1871. године, Лојдово удружење осигуравача добија статус корпорације осигуравача, односно, формирана је Лојдова берза. Лојд данас представља тржиште осигурања.
1835. године
Основано прво друштво за животно осигурање – New England Life.
XIV век
Душанов законик јасно указује на колективну одговорност за накнаду штете.
1839. године
Први уговор о осигурању у Србији где је осигураник био извесни Зубан који је осигурао своју кућу преко Тршћанског осигуравајућег друштва. Кућа му је изгорела након неколико дана и он је добио уговорену осигурану суму од 175 талира.
1844. године
Српски грађански законик помиње осигурање у само два члана ( 798 и 799 ). У Краљевини Југославији је послове осигурања могло обављати само предузеће које је добило дозволу за рад.
1897. године
Oсновано прво осигуравајуће друштво у домаћем власништву – Одељење за осигурање Београдске задруге, основано на иницијативу Ђорђа Вајферта и Луке Ђеловића.
1906. године
Oсновано осигуравајуће друштво Србија. До почетка првог светског рата основана су још два осигуравајућа друштва – Југославија и Шумадија. Пред почетак другог светског рата у Југославији је било 28 осигуравајућих друштава, а тај број се задржао и до данас.